Ðеки дан Ñам ÑÑо говоÑник говоÑи о Ðанна. Ðа оне коÑи не знаÑÑ, Ðанна Ñе Ñ Ñана коÑа ÐожÑи наÑод живели за вÑеме пÑÑоваÑа из ÐгипÑа Ñ Ð¾Ð±ÐµÑÐ°Ð½Ñ Ð·ÐµÐ¼ÑÑ. То Ñе било давно заÑедно. Ðме Ðана бÑквално знаÑи: "ШÑа Ñе Ñо?" Ðакле, Ñваки дан би ÑÑди Ð¸Ð´Ñ Ð¸ наплаÑе "ШÑа Ñе Ñо?" Рживе га.
Ðеки од ÑÑди ÑÑ Ð´Ð¾Ñли Ñа ÑÐ²Ð¸Ñ Ð²ÑÑÑа Ðанна ÑеÑепаÑа. Ðило Ñе "ШÑа Ñе Ñо" ЦаÑÑеÑоле, "ШÑа Ñе Ñо" ÑÑпе, "ШÑа Ñе Ñо", па Ñак и пиÑа "ШÑа Ñе Ñо" Ñладолед. У ÑÐµÐ´Ñ Ñам могао биÑи погÑеÑно о Ñладолед.
ТаÑка о Ðана Ñе да Ñе довоÑно Ð´Ð¾Ð±Ð°Ñ Ð´Ð° пÑÑжи Ñве ÑвоÑе поÑÑебе Ñ Ð¸ÑÑ Ñани за ÑвоÑе пÑÑоваÑе. ÐоÑа да ÑÑ Ð¿ÑоÑеини, маÑÑи, ÑгÑÐµÐ½Ð¸Ñ Ñ Ð¸Ð´ÑаÑа и ÑиÑав низ минеÑала и виÑамина. Ð Ñо Ñе да Ñе ÑлиÑноÑÑ Ðана ÑÑеба да ÐÑиноа.
ÐÑÑÑиÑивна ÐнÑоÑмаÑиÑе о ÐÑиноа и пÑоÑеина
ÐÑиноа Ñе комплеÑан пÑоÑеина. Ðна ÑадÑжи виÑе пÑоÑеина од ÑÐ²Ð¸Ñ Ð´ÑÑÐ³Ð¸Ñ Ð¶Ð¸ÑаÑиÑа и Ñемена. ÐолиÑина пÑоÑеина ваÑиÑа од око 16% до 20% Ñ Ð·Ð°Ð²Ð¸ÑноÑÑи од ÑоÑÑе коÑÑ ÐºÐ¾ÑиÑÑиÑе. То Ñе виÑе него двоÑÑÑÑко ÑадÑÐ¶Ð°Ñ Ð¿ÑоÑеина пиÑинÑа коÑа долази Ñ Ð¾ÐºÐ¾ 7%. ТакоÑе Ñе много боÑе од пÑениÑе и пÑоÑа. Рко жели да Ñеде пÑоÑо Ñ Ñваком ÑлÑÑаÑÑ?
Ðе Ñамо да Ñе ÑадÑÐ¶Ð°Ñ Ð¿ÑоÑеина Ñ ÐºÑиноа виÑок. ТакоÑе Ñе од наÑбоÑег квалиÑеÑа. То Ñе комплеÑан пÑоÑеин Ñа еÑенÑиÑалне амино киÑелине Ñ Ð±Ð»Ð¸Ð·Ð¸Ð½Ð¸ ÑавноÑÐµÐ¶Ñ Ð¸Ð´ÐµÐ°Ð»Ð°. ÐÑиноа има виÑок ÑадÑÐ¶Ð°Ñ Ð»Ð¸Ð·Ð¸Ð½Ð°, меÑионина и ÑиÑÑин. СоÑа Ñе ÑелаÑивно низак Ñ Ð¼ÐµÑионин и ÑиÑÑин. (ÐÐ·Ð²Ð¾Ñ - ÐÑиноа коÑпоÑаÑиÑа )
ÐÑиноа и ÑгÑÐµÐ½Ð¸Ñ Ñ Ð¸Ð´ÑаÑа
ÐÑиноа има низак гликемиÑÑки Ð¸Ð½Ð´ÐµÐºÑ 53. То знаÑи да ÑгÑени Ñ Ð¸Ð´ÑаÑи Ñе ÑпоÑо ваÑи Ñе. 1 ÑоÑа кÑваног кÑиноа изноÑи око 40 г ÑгÑÐµÐ½Ð¸Ñ Ñ Ð¸Ð´ÑаÑа ÑкÑпно. ÐиÑи низак ÐÐ, кÑиноа Ñе Ñе побоÑÑаÑи ниво ÑеÑеÑа Ñ ÐºÑви и ниво Ñ Ð¾Ð»ÐµÑÑеÑола. То Ñе идеалан за ÑÑде Ñа диÑабеÑеÑом и дÑÑгима Ñа виÑоким кÑвним пÑиÑиÑком. ÐÑиноа Ñе ÑÐ¿Ð¾Ñ ÑгÑÐµÐ½Ð¸Ñ Ñ Ð¸Ð´ÑаÑа .
ÐÑиноа маÑÑи
ÐÑиноа Ñе много веÑи ÑадÑÐ¶Ð°Ñ Ð¼Ð°ÑÑи од пиÑинÑа и ÑеÑÑенине пÑекÑÑпе. Ðна долази Ñ Ð¾ÐºÐ¾ 15% од ÑкÑÐ¿Ð½Ð¸Ñ ÐºÐ°Ð»Ð¾ÑиÑа. То не Ñини виÑоке маÑноÑе Ñ ÑанÑ. ÐаÑÑи нÑмал ÐÑÑ Ñана ÑÑеба да бÑде Ñ Ð¾Ð¿ÑÐµÐ³Ñ Ð¾Ð´ 25 - 35% пÑема ÐмеÑиÑког ÑдÑÑжеÑа за ÑÑÑе. Ðакле, киноа Ñе добÑо ÑнÑÑÐ°Ñ Ð¾Ð²Ð¾Ð³ опÑега. СмеÑÑе Ñамо 1 ÑоÑа кÑваног кÑиноа Ñе вам ÑнабдеваÑе Ñа око 10 одÑÑо Ñвог дневног маÑÑи Ð·Ð°Ñ Ñев.
У иÑÑо вÑеме, ова ÑоÑа кÑиноа Ñи даÑе добÑе колиÑине влакана, ÑолаÑа, мангана и ÑоÑÑоÑа.
Ðакле, киноа Ñе веÑоваÑно Ð´Ð¾Ð±Ð°Ñ ÐºÐ°Ð¾ Ð¼Ð°Ð½Ñ Ñ Ð¿Ð¾Ð³Ð»ÐµÐ´Ñ Ð²Ð°Ñ Ñнабдева Ñа добÑо избаланÑиÑан низ Ñ ÑанÑÐ¸Ð²Ð¸Ñ ÐºÐ¾ÑиÑÑи. То Ñе Ñедан од пÑиÑоде СÑпеÑÑ Ñана коÑа Ñе бÑза добиÑаÑем пÑизнаÑе Ñ Ð¼ÐµÐ´Ð¸Ñима. ÐожеÑе да напÑавиÑе Ñве вÑÑÑе кÑиноа ÑеÑепаÑа - много виÑе него ÑÑо можеÑе да Ñа Ðанна.
Ðко не знаÑе ÑледеÑи део онога ÑÑо Ñе догодило Ñа ÐожиÑим наÑодом дозволиÑе ми да вам кажем да Ñе добио доÑадно иÑÑ Ñане Ðанна Ñвакодневно. ÐаÑо ÑÑ Ð¿Ð¸Ñали Ðога за алÑеÑнаÑивÑ. Ðн им Ñе дао меÑеÑи ÑнабдеваÑе пÑепелиÑа. ÐиÑлим да Ñе Ñе дÑжаÑи Ñа кÑиноа!


